Књига "Аги и Ема" Игор Коларов

Књигу је наградио „Политикин забавник” као најбољу књигу за младе у 2002. години. Аги је усамљен деветогодишњак чији родитељи никад немају времена за њега. Овај дечак дели судбину многе деце овог доба. Заједничко са њима су презапослени родитељи који не могу да одвоје много времена како би се бавили њиме. С друге стране, Аги има још једну муку. Због природе посла својих родитеља, често морају да се селе, па он нема срећу ни да ужива у времену које би проводио са својим другарима. Препуштен је сам себи до те мере да родитеље види само на фотографијама. Живи у Улици Храстова. Породица се често сели тако да Аги не успева да стекне пријатеље и научи како да се опходи према људима. Мама и тата су презапослени, тако да га запостављају. Има ујака који воли много да спава и повремено их посећује. Деца из школе, и краја га нису прихватила. Био је одбачен и усамљен. Његов живот се променио кад је упозно Ему, живахну и необичну стару госпођу.

Ема је ведра и радознала старица којаразуме Агијеву усамљеност и даје му оно што му је у том тренутку најпотребније-потпуно пријатељство. Она живи у старој , расклиманој кући, коју је Аги назвао Зачарани замак. На врло креативан и маштовит начин она извлачи Агија из света самоће и уводи га у занимљив свет маште. "Видео сам мачку са два тела", рекао је Аги. Али његову маму то нимало не занима.Она одбацује ту тему као глупост, али за Ему то никако није глупост. Она креће с њим у даље маштање. У овом примеру може се приметити да маму ни најмање не занима Агијево мишљење, док се Ема труди да заголица његову машту не би ли га заинтересовала и учинила срећним. Аги каже: "Ема је океан". Овом реченицом Аги је уствари рекао колико он заиста воли Ему, да му она много значи и да је она добродушна особа која му је пружила искрено пријатељство. Аги је приметио да расте на сасвим другачји начин од својих школских другова. Ема је Агију учинила живот лакшим када му је поклонила свеску у коју је он бележио своја запажања.

Једна вест дошла је до Агија. Лоша вест! Његови родитељи се поново селе. Аги је знао шта следи. Тежак и болан растанак с особом која му је била једини и прави пријатељ, коју је заволео,...с Емом. Истог тренутка обузела га је туга и плач. Самоћа, туга, одбаченост, бес... Све се спојило. Аги је прснуо у плач седећи поред ормара са ципелама. Доселио се у ново место. Његова осећања остала су иста. Недостајала му је Ема... Али ускоро ствари су се побољшале. Ема је одлучила да купи нову кућу у Агијевом комшилику, не би ли га усрећила. Убрзо, Аги сазнаје за дивну вест у коју није могао да поверује. И након дужег времена на Агијевом лицу појавио се осмех. Овог пута његовој срећи није било краја. Његов осмех увек је био ту. Тако су Аги и Ема створили свој чаробни свет, у којем Аги никад неће бити тужан и усамљен.

I BUILT MY SITE FOR FREE USING